LCHF ishrana predstavlja stil života za ljude koji su svesni da im “moderni” način ishrane narušava zdravlje, dovodi do viška kilograma, te prihvataju originalnu ishranu kao način života sa ciljem poboljšanja i održavanja zdravlja, kao i regulacije telesne težine.

Ova ishrana se razlikuje od drugih dijeta za mršavljenje jer ne uključuje osećaj gladi. Jede se do osećaja sitosti, ali se biraju namirnice – teško može biti jednostavnije.

LCHF ne znači da se jede više mesa nego u standardnoj ishrani, već se konzumira više raznovrsnog povrća i prirodnih masnoća koje pružaju hranljive sastojke, energiju i dugotrajan osećaj sitosti, čime se zapravo konzumira manje u količinskom smislu, a osećaj sitosti ostaje.

LCHF nema jasne standarde za procente makronutrijenata jer je više usmerena ka promeni načina života.

Dnevne preporuke za unos ugljenih hidrata na ovoj dijeti mogu varirati od manje od 20 grama do 100 grama.

Međutim, čak i oni koji konzumiraju više od 100 grama ugljenih hidrata dnevno mogu pratiti dijetu i biti inspirisani njenim principima, jer se može prilagoditi individualnim potrebama.Na ovoj ishrani je važno smanjiti unos hrane bogate ugljenim hidratima.

Šta se može jesti, a šta ne?

Osnovne namirnice:

• Meso i perad. Najbolje je meso slobodno gajenih životinja i slobodno gajene kokoši. Masnoću s mesa i kožu s piletine ne uklanjati.
• Riba i drugi morski plodovi, rakovi, škampi, školjke, alge. Češće konzumirajte plavu ribu zbog omega-3 masnih kiselina (npr. sardine, skuša, lokarda).
• Jaja – najbolja su organska ili jaja slobodno gajenih kokoši.
• Povrće koje raste iznad zemlje, po mogućstvu organskog porekla – sve vrste kupusa, brokoli, karfiol, kelj, prokelj, spanać, blitva, raštan, zelene mahune, artičoke, šparoge, tikvice, patlidžan, masline, sve vrste zelene salate, krastavci, paradajz, paprika, celer, gljive.
• Masti – puter, pileća, pačja, goveđa i svinjska mast, hladno ceđeno kokosovo ulje.
• Hladno ceđena ulja – maslinovo, laneno i susamovo ulje. Ulje jetre bakalara.
• Luk, beli luk, đumbir, začinsko bilje.
• Mlečni proizvodi punog mleka, kiselo i slatko vrhnje, sirevi. Sirovo – nepasterizovano mleko.
• Korenasto povrće poput cvekle, topinambura, korabe, šargarepe (ali ne krompira ni slatkog krompira).
• Limun, grejp i drugo manje slatko voće. Najbolje su šumske bobice (maline, ribizle, borovnice, jagode, kupine) jer sadrže manje šećera.
• Orašasti plodovi i semenke – orasi, bademi, lešnici, bundevine, suncokretove, lanene i susamove semenke. Mlevene orašaste plodove i semenke možemo koristiti umesto brašna za razne peciva i hleb.
• Kokosovo brašno, kokosovo mleko, neslađeni kakao prah.
• Kafa, čajevi, topla ili hladna limunada (možemo koristiti steviju kao zaslađivač).

Dodatne namirnice:

• Mlečni proizvodi punog mleka, kiselo i slatko vrhnje, sirevi. Sirovo – nepasterizovano mleko.
• Korenasto povrće poput cvekle, topinambura, korabe, šargarepe (ali ne krompira ni slatkog krompira).
• Limun, grejp i drugo manje slatko voće. Najbolje su šumske bobice (maline, ribizle, borovnice, jagode, kupine) jer sadrže manje šećera.
• Orašasti plodovi i semenke – orasi, bademi, lešnici, bundevine, suncokretove, lanene i susamove semenke. Mlevene orašaste plodove i semenke možemo koristiti umesto brašna za razne peciva i hleb.
• Kokosovo brašno, kokosovo mleko, neslađeni kakao prah.
• Kafa, čajevi, topla ili hladna limunada (možemo koristiti steviju kao zaslađivač).

Ciljevi promene ishrane variraju, pa se jelovnik prilagođava prema njima. Namirnice iz prve kategorije sadrže malo ili nimalo ugljenih hidrata i čine osnovu ishrane. Ovo su namirnice koje se slobodno konzumiraju do osećaja sitosti.

Namirnice iz druge kategorije sadrže nešto više ugljenih hidrata, pa se stoga više ili manje ograničavaju ako je cilj mršavljenje, a neke se i potpuno izbegavaju, na primer, kod Zelene dijete ili dijete protiv kandide.

Namirnice koje se izbegavaju:

• Šećer, slatkiši, sokovi i svi zaslađeni napici, kolači, keksi, peciva. Voćni jogurti, pahuljice i musli za doručak i slični proizvodi.
• Sve žitarice i mahunarke.
• Testenina, hleb, svi proizvodi od brašna i žitarica.
• Krompir, slatki krompir, čips i pomfrit.
• Pirinač, kukuruz, kuskus, bulgur, kokice.
• Margarin.
• Kupovni suhomesnati proizvodi koji sadrže hemijske dodatke, na primer, glutamate (pojačivače ukusa), konzervanse (nitrate) i šećere.
• Ulja bogata omega-6 masnim kiselinama: kukuruzno, sojino, suncokretovo, sva ulja nazvana jestivo ulje.
• Pivo, koje je tekući hleb.
• Slatko voće i suvo voće.

Namirnice koje se povremeno mogu jesti:

• Tamna čokolada s najmanje 70% kakaa.
• Čaša vina ili mala čaša rakije.