Cirkadijalni ritam reguliše mnoge procese u telu, uključujući varenje i metabolizam. Pravilno usklađivanje ishrane sa unutrašnjim satom može poboljšati probavu, nivo energije i kontrolu telesne mase. Studije pokazuju da ljudi koji jedu u skladu sa svojim cirkadijalnim ritmom imaju bolje zdravlje i manji rizik od metaboličkih poremećaja.

• Jutro: Organizam najbolje vari ugljene hidrate ujutru, pa je doručak idealno vreme za unos ovsenih pahuljica, voća i celovitih žitarica. Takođe, jutarnji unos proteina može poboljšati sitost i sprečiti prejedanje kasnije tokom dana. Studije pokazuju da obilan doručak može doprineti boljoj kontroli telesne mase i stabilnijem nivou šećera u krvi.
  
  
• Podne: Metabolizam je tada najbrži, pa je preporučeno konzumiranje većeg obroka sa proteinima i mastima. Ovaj obrok može uključivati piletinu, ribu, povrće i zdrave masti poput avokada ili maslinovog ulja. Unos vlakana u ovom periodu pomaže u stabilizaciji probave i produženju osećaja sitosti.
  
  
• Veče: Organizam se priprema za odmor, pa lagani proteini i povrće olakšavaju varenje. Unos teške hrane u kasnim večernjim satima može otežati san i usporiti metabolizam. Takođe, kasni unos ugljenih hidrata može izazvati skokove šećera u krvi, što može negativno uticati na kvalitet sna.
  
  
  

Izbegavanje kasnih obroka i jedenje u skladu s biološkim ritmom može poboljšati zdravlje i smanjiti rizik od metaboličkih poremećaja. Takođe, povremeni post može dodatno podržati cirkadijalni ritam i poboljšati efikasnost metabolizma.