Kako je nastala hrono ishrana?

Hrono ishrana, koja se fokusira na kvalitet, količinu i vreme obroka, proizlazi iz saznanja da se često zanemaruje treći stub zdrave ishrane – vreme kada jedemo. Telo funkcioniše po različitim ritmovima i ciklusima, poput ciklusa spavanja, hormonskih ritmova i ritmova neurotransmitera. Hrono ishrana se temelji na ideji prilagođavanja ishrane biološkom satu tela.

Nastala je u Francuskoj tokom 1980-ih, inspirisana ajurvedom i drevnom kineskom medicinom. Ajurveda naglašava važnost vremena obroka za očuvanje zdravlja, dok kineska medicina tvrdi da svaki organ ima svoj ritam.

Ovi isceliteljski sistemi zajedno sugerišu da pridržavanje ritma tela kroz ishranu doprinosi poboljšanju zdravlja.

Hrono ishrana se ne posmatra samo kao dijeta, već kao način života, s obzirom na kvalitet, količinu i vreme konzumiranja hrane, slično vegetarijanstvu.

Benefiti hrono ishrane tokom dužeg perioda uključuju smanjenje celulita, zdraviju kožu, bolje varenje, maksimalnu apsorpciju hranljivih materija, upravljanje težinom, gubitak masti, regulaciju holesterola, smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti, smanjenje rizika od dijabetesa, jačanje imunološkog sistema i uravnotežene hormone.

Hrono ishrana restrikcija nije samo dijeta za mršavljenje; to je pristup hrani i načinu života. Restrikcija, koja traje oko 28 dana, ima cilj čišćenje organizma od toksina pre gubitka težine.

Pravila restrikcije u hrono ishrani su sledeća:

• Pre doručka, dozvoljeno je konzumirati biljni čaj ili toplu limunadu, ali kafa nije preporučena. Tokom dana, preporučuje se maksimalno dva šoljice kafe: jedna nakon doručka i druga nakon ručka.
• Alkohol nije dozvoljen, osim crnog vina, koje se može konzumirati do 4 čaše nedeljno.
• Mleko se potpuno isključuje iz ishrane, dok su mlečni proizvodi dozvoljeni samo za doručak, i to najviše 3 puta nedeljno.
• Nema užina tokom perioda restrikcije.
• Voće nije dozvoljeno, kao ni skrobno povrće poput cvekle, pasulja, krompira, graška, pirinča i šargarepe.
• Obroci se konzumiraju s razmakom od 5 do 5,5 sati. Važan je raspored, a period između obroka ne bi trebao biti kraći od 4 ili duži od 6 sati.
• Svi šećeri se izbacuju iz ishrane tokom restrikcije.
• Belo brašno se ne koristi; umesto toga, dozvoljena su kukuruzno, heljdino, ovseno, ječmeno i ražano brašno.
• Dozvoljeno je konzumiranje celih žitarica, ali se preporučuje izbegavanje kupovnih pahuljica.
• Mesne prerađevine su dozvoljene za doručak, dok je meso dozvoljeno za svaki obrok. Preporučuje se izbegavanje mešanja dve vrste mesa u istom obroku. Cela jaja su dozvoljena za doručak, dok su za ostale obroke dozvoljena samo belanca.

Važno je napomenuti da mnogi stručnjaci ne podržavaju restrikciju, ali ona se koristi za postizanje bržih rezultata u gubitku težine. Nakon restrikcije, prelazi se na period bez ograničenja, što predstavlja dugoročni zdrav režim ishrane. Pre započinjanja restrikcije, posavetujte se sa nutricionistom kako biste prilagodili plan ishrane svojim potrebama.